takve police su praktično negativ svih ostalih polica koja se naslanjaju na zidove, kao njegov dodatak, u pozadini se vide police nalonjene uz zid. Na ovaj način je zid, koji mi je smetao, i nije odgovarao ni po poziciji ni po veličini postojećih prolaza postao kontrolisan, kako vizuelno, tako funkcionalno…polukružni završetci logična su posledica kružnog kretanja kroz prostor... i generalno, dominacija krivih linija i zakrivljenih formi proistekla je iz činjenice da sam njih bolje asocirala od ravnih, uz pojmove kao što su: svod, podzemlje, podrum, vino, prirodno, opušteno... bar u mojoj percepciji stvari.
Jedna od srećnih okolnosti vezanih za ovaj projekat je i činjenica da je firma u kojoj sam tada radila kao projektant, ANEX, ujedno bila i izvođač radova.
Stvari su u hodu menjane i prilagođavane, što je normalno pri svakoj realizaciji projekta. Ali je mnogo važno da budu kontrolisane. Na tom mestu padaju i propadaju mnogi projekti i mnoge ideje.
Ceo prostor je urađen u dominaciji opeke kao materijala... pri tom se prepliću zidovi i svodovi od cigle koje smo zatekli, i ovi novi, od dersovane cigle kojima smo pravili obli srednji zid-policu, i stubove uz podužne zidove.
Vrata koja zatvaraju razne niše pravljena su kao obični gvozdeni ramovi sa mrežicama... koja po meni daju efekat slojevitosti prostora...
Poneka namerno ostavljena rupa u zidu, poneka niša, propušta neko skriveno svetlo... ništa pretenciozno. A ja baš to volim kod ovog projekta. Nije pretenciozan.